НЕБОЈШИ ДУГАЛИЋУ УРУЧЕНА "ВЕЛИКА ПОВЕЉА БРАНКОВОГ КОЛА" У КАРЛОВАЧКОЈ БОГОСЛОВИЈИ

Сремски Карловци, 19. септембар 2025.

ЗАВРШЕНО 54. БРАНКОВО КОЛО

Данас је у Сремским Карловцима завршено 54. Бранково коло које је трајало од 5. до 19. септембра у знаку 190. годишњице доласка Алексија Радичевића у Карловачку гимназију, 140. годишњице подизања првог споменика Бранку Радичевићу на Стражилову и 130. годишњице оснивања листа "Бранково коло" у Сремским Карловцима.
У славној Карловачкој богословији "Свети Арсеније Сремац" уручена је награде "Велика повеља Бранковог кола" угледном глумцу Небојши Дугалићу за "надахнути допринос лепоти поезије, стваралачку радост и љубав према песницима и људима на трагу божанског дара Бранка Радичевића“.
Ово високо признање Небојши Дугалићу уручио је Ненад Грујичић, председник Бранковог кола истакавши уметничку и људску особеност овогодишње лауреата "Велике повеље Бранковог кола". Као вансеријски уметник и човек, Дугалић је увек показивао високи професионализам, пажњу и љубав према домаћину и наступима у Сремским Карловцима и на Стражилову, у Карловачкој гимназији и Карловачкој богословији. Дугалић Бранкову поезију (и поезију уопште) говори на себи својствен, оригиналан и заносан начин, са анђеоском милошћу и свешћу да су то младолике песме српскога језика које никад остарити неће, које сажимају сва времена, и да им је будућност непрекидни циљ са гнездом вечнога живота. Посебну димензију и лепоту Дугалићевих наступа на Бранковом колу представљају духовне трибине „Хришћанске теме“ у Карловачкој богословији "Свети Арсеније Сремац" где је прозорљиво и подједнако надахнуто беседио о милосрђу, зависти, молитви, туђиновању, љубави, фарисејству, мушком и женском принципу, гневу, тиховању... Допринос Небојше Дугалића програмима Бранковог кола је од прворазредног значаја и припада оној бразди духовног развоја српске културе која своје семенке развија и претвара у плодове за незаборав.

Истакнути драмски уметник, филмски и телевизијски глумац, Небојша Дугалић захвалио је на престижном признању које су пре њега добили још неки изузетни глумци:  Миша Јанкетић,  Весна Чипчић, Светлана Бојковић, Мира Бањац и Вицо Дардић, али и Владета Јеротић,  Матија Бећковић, Љиљана Петровић, Вера Ковач Виткаи, Јован Травица и други, а од установа Карловачка гимназија и Карловачка богословија.

На крају своје беседе у којој је честитао Бранковом колу на дуговекој мисији и квалитативној разлици у односу на друге сличне институције и манифестације, лауреат Дугалић је надахнуто говорио Бранкову песму " „Молитва" која слави Божју творевину, човека, душу и таленат за певање у матерњем језику.

У част лауреата београдски млади рецитатори одељенског сценско-поетског театра " Фармакопеа" фармацеутско-физиотерапеутске школе извели су игроказ "Ао, данче, ала си ми бео" по цветнику песама посвећених Бранку Радичевићу. Учествовали су: Анђелија Дајић, Ленка Дедијер, Немања Бековић, Мина Јуричевић, Ива Лалић, Ива Марија Шљивић и Лара Тодосиева. Аниматор и режисер овог пројекта је професорица српске књижевности Јелена Стојиљковић. Свим младим учесницима свечаног затварања 54. Бранковог кола припала је антологија песама о Бранку „Ао, данче, ала си ми бео“ Ненада Грујичића, а угледној професорици комплет књига Бранковог кола штампаних поводом прошлогодишњег великог јубилеја: два века од Бранковог рођења.

Изузетни појци Карловачке богословије, са духовном песмом на почетку и родољубивом на крају дали су особен печат свечаном затварању 54. Бранковог кола које је и ове године посвећено младости, њеној снази и лепоти као основама за материјални и духовни темељ будућности сваког народа и цивилизације: „А у вече, у својој старости,/ да се сетиш сунашца младости“. Свечани програм иновантно и успешно водио је Данило Јовановић, млади песник Бранковог кола, прошлогодишњи лауреат  престижне награде "Стражилово" за најбољи првенац. Бранко Радичевић је скоро две стотине пута у својој поезији поменуо реч младост, то јест придеве млада/а/о/и. А у својој првој, славној књизи "Песме" ( Беч, 1847), одмах иза корица, Бранко је исписао посвету која гласи: "Српској омладини." Данашњи завршни програм 54. Бранковог кола одржан је под мотом из Бранкове поезије: „Те ми срце игра од радости,/ ој, младости, убава младости.“    

                                                                                                                                 М. Борић

Бранко Радичевић

(1824–1853)

МОЛИТВА

Месец јасни, звезда јато,
И сунашце умиљато,
Зору што нам небо шара,
А и муњу што га пара,
И ту силну грома буку,
И олује страшну фуку
Ти сатвори вељи Боже,
Ко овако јоште може!

Цвеће љупко и долину,
Стадо, врело и планину,
Ти’у реку, силно море,
И под небом орла горе,
И над орлом шарну дугу,
И славуја у том лугу,
И још његов глас умилни
Ти сатвори Боже силни.

Осим другог овде свега
Мене створи из ничега,
Ду’ом својим ти подуну,
У менека душу суну;

Па ми Боже јоште таде
И у душу нешто даде,
Та и моја песма ова
И њу мени ти дарова.

Фала боже на дар ови,
О помози благослови,
Да ми како с права пута
Душа млада не залута!

                   (На Васкрс, 1844)