НОВИ ЛАУРЕАТИ "ПЕЧАТА ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ", 2025.

Сремски Карловци, 29. септембар 2025.

САОПШТЕЊЕ ЗА НАГРАДУ „ПЕЧАТ ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ“


     Жири Бранковог кола у саставу: Ненад Грујичић, Јелена  Алексић и Андреј Јелић Мариоков, донео је једногласну одлуку да овогодишња награда „Печат вароши сремскокарловачке“ за најбоље песничке књиге припадне Јагоди Кљаић, Жељки Аврић, Јелени Стојсављевић, Милошу Зупцу, Марку Бачановићу и Димитрију Николићу.

                                                            О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е

     Јагода Кљаић (1950, Глина) награду добија за књигу поезије „Са друге стране штреке – и одјеци“ (Култура вриједности, Сисак, 2024). Завршила Факултет политичких наука у Загребу, објавила седам књига поезије и пет књига прозе. Живи и пише у Глини на Банији. Књига поезије „Са друге стране штреке“ доживела је четири издања и представља својеврсни културни феномен у региону и шире. То је књига српске дијалекатске поезије која представља реткост огрнуту у аутентичан лирски дух крајишке жене. Кроз догађаје, обичаје и одлике банијског поднебља, већ у називу књиге, реч: штрека (пруга), поред јаке симболике, отвара пребогат арсенал народног говора из овог краја, који се због ратних и поратних прилика данас прекрива заборавом: брента – дрвена посуда за воду радницима у пољу; ђамкати – јести полако са ужитком; одниклен – ниоткуда... Књига несвакидашње песничке и лингвистичке изворности, драгоцена поезија животне снаге са  живим фантазмагоричним призорима и сликама (као да се у банијском „кривом колу“ натпевавају прошлост и садашњост), лирика пуна ероса и духа, бећарлука и чежње, радости и туге, књига која  заслужује највиша књижевна и друштвена признања.

     Жељка Аврић (1964, Бања Лука) награђена је за књигу песама „Извана, изнутра“ (4СЕ, Београд, 2024). Дипломирала на групи југословенска и општа књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. Живи и ствара у Сремској Митровици. Објавила осам књига поезије, прву у Бранковом колу (2001). Ова књига испевана је углавном у слободном стиху са натрунима везанога (дистих, катрен и сонет) чему је иначе песникиња вична. Жељка Аврић  најпре опева обесправљени свет, мушкарце и жене са маргине, људе у неспокоју и неимаштини, у судару са бирократијом и пропагандом. Свет неправде дугорочно је станиште обесправљених („у њеним грудима кљуца покисло пиле“) који излаз виде у ситницама и малим радостима мимо кула и градова привилегованих трутова. Поезија снажних стваралачких замаха са широким спектром животних тема и осећања на материјалу опоре стварности, преображеном кроз певање у чврсти темељ и високи кров песме.

     Јелена Стојсављевић (1966, Краљево) награђена је за збирку поезије „Плодова вод“ (Повеља, Краљево, 2024). Одрасла у Трстенику. Дипломирала на групи српска књижевност и језик на Филозофском факултету у Новом Саду где данас живи и ради.  Објавила три књиге поезије, прву у Бранковом колу (1996). Њена нова поезија задржала је пупчану врпцу која повезује са раним песмама, то јест са потребом да пева о исконском, митском и завичајном („још милујеш далека села/ куће и мајке које чекају"). Важно место у награђеној књизи чине  и песме о људским неспоразумима, себичлуцима и неразумевању другога, песме актуелног времена, које универзализују узроке и последице деловања несавршене човечје природе што се у конфликтима циклично п(р)ојављују на истом месту у различитим временима. Поезија јаке имагинације и емоције, истинске потребе да се именује и опева минуло и садашње.

     Милош Зубац (1976, Нови Сад) ову престижну награду добија за књигу „Тридесет три песме“ (Графопринт, Горњи Милановац, 2025). Дипломирао на Филозофском факултету у Новом Саду, група за српску књижевност и језик. Објавио шест збирки поезије и неколико књига других жанрова. Живи и ствара као књижевник и кантаутор у Новом Саду. Књига „Тридесет три песме“ представља калеидоскоп песничких медаљона и реминисценција на младе дане и успомене, али и песама ангажоване провинијенције са датумима испод стихова написаних у Новом Саду с краја 2024. и с почетка 2025. године: „Пала је надстрешница и на нас/ само нам није откривен час.“ Књигу врхуне и стихови породичног светла, као и песма „Чаробњак из Цвијићеве“ посвећена култном суграђанину Ђорђу Балашевићу са одблеском на „другог чаробњака, мајстора тајних веза“, Душка Трифуновића о чијој је поетици Милош Зубац написао докторски рад, одбранио тезу и објавио књигу.

     Марко Бачановић (1984, Сарајево) награђен је за књигу поезије „Кадиш за Сарајево“ (Удружење независних писаца Србије, 2025). Дипломирао на одсеку за славенске језике и књижевности на Филозофском факултету у Сарајеву. Високе студије наставио на Пушкиновом институту у Москви и на Универзитету у Варшави. Објавио три књиге поезије. Пише и есеје, и преводи са руског, пољског, немачког и енглеског језика. Живи и ствара у Варшави. Награђена књига Марка Бачановића сонетни је бедекер кроз лавиринте људског зла које се указује као неуништиви феномен. Попут каквог леталног „играча у свим правцима“, зло се примири неко време, чак деценијама и столећима, па се онда наново буди и креће у деструкцију света и живота уништавајући целе цивилизације и народе, заједнице и појединце.  У форми „шекспировског сонета" (око 200 песама), Бачановић показује онтолошку снагу овог вековног песничког облика, то јест моћ његове специфичне звучне архитектонике која и те како може да  се ухвати у коштац са темом зла и потом на чистац изнесе конкретан уметнички резултат. Отуда, ова изузетна и ретка књига узвишена је „молитва за све градове, просторе и људе посрнуле у пошасти људског зла“.

     Димитрије Николић (2002, Зајечар) награђен је за књигу поезије „Правдање нежности“ (Књижевна општина Вршац, 2025). Студент клавира и композиције на Факултету музичке уметности у Београду. Објавио две књиге поезије, прву  у Бранковом колу (2023). Нова Николићева књига, целовита и течна, наставак је прве са уочљивим растом стваралачке зрелости, талента и свести о њему. Ово је младост која иницијацијом метузалемског искуства пева о еросу и танатосу, пролазности и вечности, усхиту и болу. У епицентру су жена и љубав, песма и језик, опсесивни мотиви без којих нема божанског принципа стварања. Многе песме за мото имају јеванђеоске стихове, а ту је и један манифестни из „Пјесме над пјесмама“: „Јер је љубав јака као смрт“. Једна за другом, ово су песме што се не испуштају из руку, из којих дишу хришћанска поука и снага. Испод наслова „Својима дође, а своји га не примише“ ( Јован 1, 11), читамо: „тројица удараше рукама својим и ногама/ оног на земљи.../ и ја видех њега како сав од бола/ љуби њихове велике/ топле сени/ на земљи". Између корица књиге „Правдање нежности“ налазе се оригиналне песме са непоткупљивим талентом младог човека: „Ништа немам, а далеко сам од сваког сиромаштва“.
                                                                                 *
     У најужем избору за овогодишњу награду „Печат вароши сремскокарловачке“ нашле су се и књиге Јоване Кузмановић,  Душана Андријашевића,  Сузане Рудић, Небојше Иваштанина, Љиљане Павловић Ћирић и Марка Миловановића Маруна.

     Награда „Печат вароши сремскокарловачке“ биће педесет девети пут уручена у Сремским Карловцима, на „Пролећним Бранковим данима 2026“.

                                                                                                            БРАНКОВО КОЛО