ПЕСНИЧКО ВЕЧЕ БОЈАНЕ ЈЕЛЕНКОВИЋ У АЛЕКСАНДРОВЦУ

Сремски Карловци - Нови Сад, 16. октобар 2025.

ПРОМОВИСАНА НАГРАЂЕНА КЊИГА У ЗАВИЧАЈУ ПЕСНИКИЊЕ

Синоћ је у Народној библиотеци „Александровац” одржано песничко вече Бојане Јеленковић, актуелне добитнице награде „Стражилово“ . Представила је своју награђену књигу песма „Него како” у издању Бранковог кола, а као модераторка и глумица помагала јој је Даница Петровић која живи у Крушевцу.

Директорка библиотеке Милена Ђурђевић, поздравила присутне госте и представила ауторку и лајреаткињу Бојану Јеленковић, такоиђе Жупљанку, која је прва у свој винооградарски крај донела награду „Стражилово“ из славцних Бранкових Сремскких Карловаца где такође вековима постоје „виногради умиљати“ и чувена Карловачка берба грожђа. Директорка је једнако, најавила и специјалну гошћу, драмску уметницу Даницу Петровић која већ осму годину представља незаобилазну уметничку сарадницу и активну чланицу Бранковог кола. Млада драмска уметница је на самом почетку говорила антологијску Бранкову песму „Молитва“.

У препуној сали, на самом почетку програма, Даница и Бојана дочарале су публици полувековну мисију Бранковог кола, истакавши да је то, пре свега, песничка институција која сабира и све друге уметности, филозофију и хришћанску духовност. Истакле су да је Бранково коло живи споменик Бранку Радичевићу и чувар успомене на овог вечно младог песника и његово узвишено песничко дело. У свом полувековном трајању, казале су, ова институција културе окупља креативна лирска и духовна бића, поклонике уметности и као културни бренд Србије и региона шири се у препознавању истинских вредности остварених и младих стваралаца. Нису заборавиле да истакну да су Бранково коло кроз 54 године његовог непрекинутог постојања походила и походе највећа песничка, књижевна, драмска, музичка, сликарска и духовна имена, а увек са свешћу о иницијалном, старом Бранковом колу, чувеном књижевном листу који је излазио у Сремским Карловцима (1895-1914).

Нагласиле су да је уредник и рецензент награђене књиге Бојане Јеленковић, Ненад Грујичић, иначе угледни песник, писац, есејиста,  критичар, полемичар, антологичар и spiritus movens Бранковог кола, поред осталог написао и ове редове о њеној поезије.

 „Песнички првенац Бојане Јеленковић, „Него како”, одише мисаоношћу која грли емоције и тако тражи излаз из лавиринта званог живот – велика тајна. Ова песничка књига покушава да дефинише и одухови голу стварност и људе који су оковани материјалним и очигледним. Бојанина поезија је непрестана борба са препрекама, искушењима, па и гресима без којих нема човeкa. [...] У овом рукопису бриди радост као доврхуњено осећање песме и света. Песникиња напипава сопствени дар и почиње да му се диви, само у њему види спас. А такав таленат, затечен и препознат, тражи свест о себи, захтева формирање дара за дар, оне стваралачке моћи која неће падати на првом искушењу. То је моћ која се стиче, којом се све дубље и шире постиже стваралачка вештина и способност да се опстане и – опева све. [...] Пред нама је рукопис који радо читамо. Напросто, то је духовна творевина исцеђена из голог живота, улог који је готово једини преостао – нада, а за њом вера и љубав.“

Даница Петровић је ведро водила програм и разговарала са песникињом постављајући питања која су надахњивала Бојану Јеленковић. Заједно су публици дочарале искуства са пролећне и јесење манифестације Бранковог кола, њихове духовне оазе – мартовске Пролећне Бранкове дане и септембарско Бранково коло. Бојана Јеленковић је радосно истакла да је „красно бити део Кола и учествовати на свечаностима које су богате традицијом и пуне живота, и где је песник привилегован и заштићен“. 

Бојана је рекла да јој  је полустолетну награду „Стражилово“ на управо на Бранковом рајском Стражилову свечано уручио Ненад Грујичић покрај споменика Радичевићу (рад вајара Јована Солдатовића). Ова награда се додељује песницима од 1973. године и њоме су овенчана позната и талентована песничка имена. Казала је: „Стражилово је место песничког ходочашћа, парнасовски стожер српске културе и  родољубља.“

Песникиња је такође истакла да је поезија за њу „хранитељица душе, мисија, надахнуће и жива срећа“. Уз снажне аплаузе публике, после оригинално казиваних песама од стране саме лаураеткиње, али и присутне младе глумице Данице Петровић,  Јеленковићева је рекла и то „да је стваралаштво за њу кајданка живота у којој се налазе знање, искуство, таленат, успомене, сећања, емоције и, наравно, душа – да би се песма изнедрила и окрилатила“.

По занимању професорица српског јзика и књижевностри, ауторка се захвалила драгим гостима што су својим присуством увеличали песничко вече и постали део њених звезданих тренутака у личном и књижевном животу на почетку песничке каријере.

При крају узбуљивог песничког програма, какав одавно није виђен у Алекандровцу, Бојана је додала и ово – да је Бранково коло прошле године богато обележило несвакидашњи јубилеј – 200. годишњицу рођења Бранка Радичевића, а ове године три важне годишњице: 190 година од доласка Алексија Радичевића у Карловачку гимназију, 140 година од подизања првог споменика Бранку Радичевићу на Стражилову и 130 година од оснивања листа „Бранково коло”.

У име Бранковог кола и саме песникиње, захвалној и бројној публици даровани су примерци награђене књиге песама „Него како”, а ауторка је са узбуђењем исписивала лепе посвете срећним читаоцима. Вече је било у знаку поезије – Бранкове и Бојанине. Уживање је било слушати песме које казују Даница Петровић и и Бојана Јеленковић, али и гледати озарену публику која је сваку песму, чак и многе сегменте разговора, награђивала громким аплаузима.

                                                                                                                                                                                    М. Борић

Бојана Јеленковић

РУЖИЧАСТЕ НАОЧАРЕ

Ружичасте наочаре скини,

погледај око себе, па се и забрини.

Од идеала до терора нит је танка,

глава у песку узе ти данка.

Не брини бриге големога света,

не одустај од незрелога у себи детета.

Њему се посвети и видај му ране

да би дочекао у спокоју дане.

Свет и друге променити нећеш,

тако само себе разболети хоћеш.

По мери су ти ове заврзламе,

пусти сунце да падне ти на раме.

Изнеси товар на својим леђима,

нека други живе са сећањима.

Душа ти расте кад другима дајеш,

моли се и не престај да се кајеш.

         (Из награђене књиге „Него како“, Бранково коло, 2025)