АНДРЕЈ ЈЕЛИЋ МАРИОКОВ СА НОВОСАДСКИМ ГИМНАЗИЈАЛЦИМА

На другом по реду програму „Песничка читања“ на 47. Бранковом колу наступио је угледни српски песник Андреј Јелић Мариоков, којем се далеке 1977. године појавила прва, веома  запажена књига песама „Раних годова прах“. Програм је био уприличен у прелепој сали Змај Јовине гимназије у Новом Саду.

Модератор програма, млади песник и професор гимназије, Растко Лончар, одмах је отворио сусрет питањима о песниковим  стваралачким  почецима. Андреј Јелић Мариоков је рекао да Милош Црњански представља његову упоришну тачку у доживљају правога песника и поезије. Затим је надахнуто говорио , у два наврата, десетак изабраних песама које су привукле пажњу гимназијалаца.  Свака песма добила је дуг аплауз. Био је то сусрет с разлогом, интерактивна размена духовне енергије, у којој су ђаци уживали.

На питање Растка Лончара, да ли постоји нека незаборавна  анегдота из боемског живота, којем је иначе песник  склон и као такав препознатљив на нашој песничкој сцени, Јелић Мариоков је испричао једну везану за чувеног песника Бранислава Петровића.

У једној кафани у Београду, Брана је почео да говори песме непознатом човеку за суседним столом и да га „боцка“ ироничним коментарима.  Овај човек је дошапнуо конобару да из суседне просторије позове неколико младића –  да сачекају  Брану испред кафане. Власник кафане се обратио Брани тражећи да напусти објекат – на помоћни излаз, да тобож буде спасен. Међутим, баш на том излазу дочекала га је група младих боксера којима је господин из кафане био тренер. Почели су да бију Брану с леве стране и тако га оборили настављјући са буботкама . Успевши да се окрене на земљи, Бранислав Петровић им је довикнуо; „ Пређите сад на десну, доста је било леве стране!“

Андреј Јелић Мариоков подједнако пише слободан и везан стих, а за ову прилику казивао је само слободан уз објашњење да је теже говорити римоване песме, да оне траже више снаге.  Песник је рекао да му овакав сусрет много значи:  младост већ при сусрету обнавља животну виталност старијима.  И – младим талентима  треба препустити да пишу поезију, да наставе традицију без које није могуће замислити будућност.  На крају незаборавног сусрета, ученици гимназије „Јован Јовановић Змај“ фотографисали су се са песником који је успео да да их опчини.