На 47. Бранковом колу, у Градској библиотеци у Новом Саду, свечано је уручена „Велика повеља Бранковог кола“  драмском уметнику Витомиру Вици Дардићу за животно дело, „за надахнути допринос лепоти и животу поезије, стваралачку радост и љубав према песницима и људима на трагу божанског дара Бранка Радичевића“.  

" /> ВИЦИ ДАРДИЋУ СВЕЧАНО УРУЧЕНА „ВЕЛИКА ПОВЕЉА БРАНКОВОГ КОЛА“ ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО
Brankovo kolo - slika Brankovo kolo - tekst Brankovo kolo - pero

ВИЦИ ДАРДИЋУ СВЕЧАНО УРУЧЕНА „ВЕЛИКА ПОВЕЉА БРАНКОВОГ КОЛА“ ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО

slika

На 47. Бранковом колу, у Градској библиотеци у Новом Саду, свечано је уручена „Велика повеља Бранковог кола“  драмском уметнику Витомиру Вици Дардићу за животно дело, „за надахнути допринос лепоти и животу поезије, стваралачку радост и љубав према песницима и људима на трагу божанског дара Бранка Радичевића“.  

Награду је новом лауреату уручио Ненад Грујичић, председник Бранковог кола: „Ово признање поклапа се са педесетогодишњицом уметничког рада Витомира Вице Дардића, јединствене личности на српској културној сцени. Он је надахнути бард српске уметничке сцене, који целог свога века интерпретира антологијску поезију наших и светских песника дајући песничком говору људско достојанство и онај статус који му по вековној дубини и духовном смислу припада.  Витомир Вицо Дардић је незамњиви стуб и градитељ Бранковог кола кроз протекле деценије. Тек с њим, Бранково коло је добијало орфејску лепоту и снагу, оживљавале су стражиловске стазе и пропланци, Фрушка се гора са својим шумарцима примицала и надвијала над његовим боголиком говором, а Сремски Карловци и Нови Сад, крилати,  у звонколикој милости риме и стиха,  надлетали целу Србију са песмама које је Вицо Дардић упорно, у заносу и посвећено, говорио и говори, и не престаје, ево,  пола столећа.“

Захваљујући на високом признању, Вицо Дардић се осврнуо на свој протекли уметнички век у којем је, поред осталог, снимио на носачима звука десет хиљада часова поезије, а небројене године, једну за другом, даривао и посвећивао искључиво поезији и песницима. 

На овој свечаности, на уметнички препознатљив и свој начин, лакокрило је и звонко казивао чувену Бранкову песму „Кад млидијах умрети“, поеме „Стражилово“ Милоша Црњанског и „Војводину“ Мирослава Антића, те руковети Ујевићевих,  Дранчевих и Миљковићевих песама.

Одушевљена многобројна публике награђивала је сваку песму  дугим аплаузима, све до бурних овација. На 47. Бранково колу поезија је, опет,  показалу своју неуништиву снагу, лепоту и значај.

„Велику повељу Бранковог кола“ досад су добили Владета Јеротић, Весна Чипчић, Михајло Миша Јанкетић, Љиљана Петровић, Милан Плетел, Богдан Винокић и Вера Ковач Виткаи.