УРУЧЕНА „ВЕЛИКА ПОВЕЉА БРАНКОВОГ КОЛА“ ВЕРИ КОВАЧ ВИТКАИ“
На Свечаном затварању 47. Бранковог кола, у најстаријој српској, чувеној Карловачкој гимназији, где се Алескије (Бранко) Радичевић школовао од 1835. до 1841. године, свечано је уручена „Велика повеља Бранковог кола“ оперској диви Вери Ковач Виткаи за животно дело, „за надахнути допринос лепоти и животу поезије, стваралачку радост и љубав према песницима и људима на трагу божанског дара Бранка Радичевића“. Ову одлуку једногласно је донео жири Бранковог кола у саставу: Ненад Грујичић, Весна Чипчић и Милан Плетел.
Уручујући награду, председник Бранковог кола Ненад Грујичић је истакао да Вера Ковач Виткаи целог свог живота, од малих ногу, носила је несвакидашњи таленат који се у зрелијим годинам оваплотио у врхунски дар за дар, у лакокрилу моћ преношења оперске уметности на публику са радошћу и љубављу. Она заслужено добија ово велико признање Бранковог кола за врхунски и оригинални стваралачки печат на јавној културној сцени показујући уметничку племенитост и снагу у трајању кроз време.
Озарена пажњом Бранковог кола и амбијентом у којем јој се уручује „Велика повеља“, у знак захвалности за високи гест песничке и културне институције, оперска дива уручила је господину Ненаду Грујичићу монографију о уметности певања „Од снова до остварења – уметност певања Вере Ковач Виткаи“ и компакт-диск „Соло песме српских аутора“, у издању Позоришног музеја Војводине и Издавачког завода „Форум“.
Потом је примадона Вера Ковач Виткаи на божански начин, у својој осамдесет петој години (!), маестрално, са моћним, наново рођеним, младоликим гласом у том часу и амбијенту, из дубине искуства и бића, попут милозвучне олује на Бранковом колу, на задивљено чуђење публике, и младе и старије, отпевала и на свет донела у својој оригиналној изведби антологијску Радичевићеву песму „Укор“. То је она позната песма, често певана у разним мелодијским варијантама, која започиње стиховима за које многи мисле да потичу од неког анонимног генија из народа, а не од Бранка: „Где си душо, где си, рано,/ где си, данче мио,/ где си, сунце огрејано, где си досад био?“ Прелепом свечаном салом Карловачке гимназије разлегао се незаустављив аплауз са овацијама које су се чуле до Стражилова. Био је то невиђен догађај и доживљај на 47. Бранковом колу, и уопште на уметничкој сцени ма где се она у свету налазила.
Овогодишња „Велика повеља Бранковог кола“ припала је и драмском уметнику Витомиру Види Дардићу, која му је свечано уручена 12. септембра на програму којим је обележена педесета годишњица његовог уметничког рада. Међу досадашњим лауреатима налазе се и Владета Јеротић, Михајло Миша Јанкетић, Љиљана Петровић, Весна Чипчић, Богдан Винокић и Милан Плетел.
У наставку програма учествовали су познати и млади песници и глумци: Саша Нишавић, Наташа Радосављевић, Алекса Вилић, Хелена Будимир, Николина Дикић и Марко Митровић.
У наредном периоду, за пола године, пред нама је нови фестивал ''Пролећни Бранкови дани 2019'' у знаку 195. рођендана Бранка Радичевића и, дабоме – 48. Бранково коло, за годину дана, када ће песничка и уметничка енергија наново засветлети и дати још један нови стваралачки печат нашем културном поднебљу.
Антологија песама (о) Бранку Радичевићу "Ао, данче, ала си ми бео"
Штампано поводом 200. годишњице рођења Бранка Радичевића.
Сто четрдесет девет песника од средине 19. века до данас, двеста песама!
Ненад Грујичић: КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО - Појаве и портрети
Књига записа и сећања поводом полувековног трајања Бранковога кола
Штампано о двестотој годишњици рођења Бранка Радичевића
Капитална књига
Антологија српске поезије
Друго издање
ПРОГНАНИ ОРФЕЈИ
Антологија српске избегличке поезије