НОВИ ДОБИТНИЦИ НАГРАДЕ "СТРАЖИЛОВО", 2025.

Сремски Карловци - Нови Сад, 25. јуна 2025.

САОПШТЕЊЕ ЗА НАГРАДУ „СТРАЖИЛОВО“

     Лауреати: Мирослав Цера Михаиловић, Слађана Миленковић, Бојана Јеленковић, Јована Анђелић  и млади песници у панорами новосадске гимназије "Исидора Секулић"

Жири Бранковог кола у саставу: Ненад Грујичић, Перица Марков и Растко Лончар, донео је једногласну одлуку да овогодишње награде „Стражилово“ за најбоље песничке књиге објављене у Бранковом колу припадну: Слађани Миленковић за књигу „Испричај себи“, и Бојани Јеленковић и Јовани Анђелић за песничке првенце „Него како“ и „Плаво пролеће“. Специјална награда „Стражилово“ припала је панорами поезије „Увек настављаш круг“ ђака новосадске гимназије „Исидора Секулић“.  Наградом „Стражилово“ за укупни стваралачки опус овенчан је песник Мирослав Цера Михаиловић.  

ПЕСНИЧКИ ПРВЕНАЦ ЈОВАНЕ АНЂЕЛИЋ

Сремски Карловци – Нови Сад, 24. јун 2025.

ЗРЕЛОСТ ПЕСНИЧКОГ НАДАХНУЋА

Јована Анђелић објавила у Бранковом колу своју прву књигу песама, Плаво пролеће,  у знаку 190. годишњице доласка Алексија Радичевића у Карловачку гимназију и 130. годишњице оснивања листа Бранково коло

Поезија заиста не зна за године и релативизује календарске деонице. Ту вреди оно – или имаш или немаш таленат. Песнички таленат понешто је другачији од дарова за друге књижевне жанрове. Отуда је поезија царица књижевности, највиши принцип литерарне писмености. И, рецимо и то, поезија није само књижевност, више је од тога, има своју онтолошку независност. Права поезија поседује апотропојонско дејство, помаже бићу да се зацели и ојача кад се живот укаже у проблемима и са препрекама.

Неуобичајено зрела млада песникиња, матуранткиња Карловачке гимназије, талентована Јована Анђелић (2006) обрадовала нас је већ као ђак славне школске установе наступајући раније на нашим свечаним манифестацијама. Међутим, сада је припремила своју прву књигу песама, Плаво пролеће, за штампу у Бранковом колу.

МИТОЛОШКИ И СТВАРНИ СВЕТ ПЕСНИКИЊЕ СЛАЂАНЕ МИЛЕНКОВИЋ

Сремски Карловци - Нови Сад, 21. јун 2025.

"ИСПРИЧАЈ СЕБИ" - НОВА КЊИГА БРАНКОВОГ КОЛА   

Седма по реду збирка поезије Слађане Миленковић 

Данас је у издању Бранковог кола изашла књига поезије Испричај себи Слађане Миленковић (1973). То је њена седма по реду збирка песама, а пре двадесет осам година објавила у Бранковом колу своју трећу песничку књигу Потпис сна (1997). Слађана Миленковић је ауторка низа наслова из области науке о књижевности, збирки есеја и критика, као и књиге интервјуа са оствареним писцима и уметницима.

"ТРАГОМ БРАНКА РАДИЧЕВИЋА" - НЕНАД ГРУЈИЧИЋ И ТИХОМИР СТАНИЋ

Сремски Карловци - Нови Сад, 18. јуна 2025.

НАКОН ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ ПОНОВО ЕМИТОВАНА ЕМИСИЈА "ТРАГОМ БРАНКА РАДИЧЕВИЋА"

Сценариста и говорник Ненад Грујичић, а Бранкову поезију интерпретира Тихомир Станић

Након четрдесет једног лета, 12. марта ове године поново је емитована документарно-уметничка емисија (филм) "Трагом Бранка Радичевића" (1984) на Телевизији Војводине. Сада се та драгоцена емисија налази на Јутјубу и можете је погледати и на сајту Бранковог кола. Сценариста емисије и говорник био је млади Ненад Грујичић, а Бранкову поезију надахнуто казивао такође посве млади глумац Тихомир Станић. Оба пореклом из Поткозарја као даровити и вредни млади људи нашли су се стицајем животних околности под сремским небом, у Сремским Карловцима и на Стражилову, а поводом снимања документарне емисије (филма) "Трагом Бранка Радичевића" (ТВНС). Те године (1984) изашло је прво издање Грујуичићеве књиге "Бранко песник младости", а била је и обележавана 160. годишњица рођења Алексија Радичевића.                                                                                                                        М. Борић

https://www.youtube.com/watch?v=KitV09rtuKk

АПЛАУЗИ НА КЊИЖЕВНОЈ ВЕЧЕРИ НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА

Сремски Карловци – Нови Сад, 29. мај 2025.

НЕЗАБОРАВАН СУСРЕТ У БИБЛИОТЕЦИ "МИЛУТИН БОЈИЋ"

У београдској библиотеци „Милутин Бојић“, огранак на Хаџипоповцу, на трибини „Књижевни разговори“, синоћ је одржан сусрет с Ненадом Грујичићем, који је припремила  и у форми интервјуа реализовала Валентина Новковић. У свом извештају она је записала: „На огранку библиотеке Милутин Бојић одржана је трибина Књижевни разговори чији сам уредник и водитељ, а која се у овом простору одржава пуних седам година током којих смо угостили више од двеста стваралаца не само из Србије већ и из Републике Српске, Словеније, Северне Македоније, Хрватске и Румуније, у госте нам је дошао Ненад Грујичић, песник и писац, уредник и председник Бранковог кола из Новог Сада. Разговарали смо о стваралачким почецима аутора, узорима, објављеним књигама, његовом детињству, какав је осећај за младог песника када о његовим   првенцима пишу његови  универзитетски професори, из којих простора долази поезија, где је њено место у савременом свету, да ли је сонет форма која одлази у заборав, колико јој прибегавају млади песници, на који начин доживљав бројне награде и признања за животно дело, колико дуго је радио на Антологији српског песништва која обухвата период од 153 године у којој је заступљено 290 песника, на који начин су обележена два века од рођења великана српске књижевности Бранка  Радичевића и о много чему другом. Публика је до последњег места испунила простор нашег огранка и узела активно учешће у трибинском програму. Гостовање је будним оком камере забележила библиотекарка Милена, те ће и они који су и из било ког разлога били спречени да учествују, моћи да одгледају снимак.“

Одговарајући на питања, Ненад Грујичић је говорио о појави његове прве књиге песама „Матерњи језик“ (1978) и великом одјеку који је као песнички првенац имала у бившој Југславији, о њој је писано и говорено у Сплиту, Сарајеву, Скопју, Нишу, Новом Саду, Београду, Букурешту и другде, доживела  четири издања до данас. Истакао је да му је као студенту рецензент друге књиге „Линије на длану“ био професор на групи југословенске и светске књижевности, Милорад Павић, а да за то није знао док се књига није појавила на Сајму књига у Београду, где се нашао и каталог тада велике „Просвете“ у којем је била штампана цела Павићева рецензија. Павић је касније Грујичићу рекао да је једно бити студент а друго песник, и да му зато, као његов професор, није рекао ништа о томе да ће му нови рукопис бити примљен „Просвети“.